Biofidbek Asocijacija Srbije - Polja primene biofidbeka
Home Contact Sitemap

Biofidbek asocijacija Srbije

Biofeedback = Povratna informacija o biološkim signalima

Polja delovanja
    Nebojsa Jovanovic

Polja primene

Biofidbek: Anksioznost, Antistres trening, Glavobolje, Inkontinencija, Autizam, Depresija, Fobije, Panika, P.M.S. Nesanice, Zamor, Bolesti zavisnosti, Opšti imunitet, Trening za vrhunsko postignuće, Ublažavanje efekata starenja...

Neurofidbek: Deficit pažnje, Problemi u učenju, ADD-ADHD, Hiperaktivnost, Impulsivnost, Autizam, Epilepsija, Tikovi, Mucanje, Touriettov sindrom...

Detaljnije o poljima primene

Biofidbek oprema

U našoj ponudi se nalazi oprema renomiranih svetskih proizvodjača.

Biofidbek oprema

Najnovije knjige

Klikom na fotografije knjiga možete dobiti detaljne izvode iz istih u PDF formatu.

Korisni linkovi

Psihoterapijski centar
Akademija uspeha
OLI centar

Na ovoj stranici su pobrojana neka od polja primene biofidbeka. Posebno izdvajamo dva programa na koja želimo da Vam ukažemo pažnju - Peak achievement i antistres program.
Peak achievement  |  Antistres program

Polja primene biofidbeka

Različita polja primene bifidbek metoda...

Biofidbek za anksioznost i paniku

     

Tradicionalne biofidbek i neurofidbek tehnike mogu biti izuzetno korisni za učenje ovladavanja anksioznošću. Anksiozni odgovor je još jedan od načina na koji nervni sistem može da preterano reaguje pod stresom. Naravno, postoji i normalna anksioznost kao prikladan odgovor na situaciju. Problem nastaje kada anksioznost postane hronična, naviknuta. Slično je i sa paničnom reakcijom, kod koje postoji snažna reakcija nervnog sistema na neku opasnu situaciju, ili situaciju koja se doživljava opasnom, a koja može takodje postati hronična i naviknuta reakcija i pokretati se na neki beznačajni «okidač», na umišljenu opasnost, ili čak «bez razloga» (svesnog). Najčešće anksioznost i panika mogu biti izazvani ili pojačani plitkim disanjem. Umirujući efekti konvencionalne biofidbek tehnike mogu biti od velike pomoći u ovladavnju anksioznim stanjima, dok neurofidbek može za kratko vreme pomoći da se stabilizuje nervni sistem kako ne bi olako pravio panična stanja.
     Svima su nam poznati spoljašnji signali anksioznosti: znojavi dlanovi, osećaj skupljanja u grudima, lupanje srca, seksualni problemi, leptiri u stomaku, razdražljivost, drhtanje ruku, osećaj da gubimo kontrolu nad sobom, ili da nastupa panika...Sve su to delovi fiziološkog odgovora na stanja «bori se - beži», Kada postoji stvarna spoljašnja opasnost, naš prirodni odgovor se zove strah. Kada opasnost prodje, organizam bi trebalo da se opusti i vrati u normalno stanje. Medjutim, kod anksioznosti je opasnost stvorena iznutra, u našoj glavi, i plaši nas i onda kada ona ne postoji objektivno, spolja. Medjutim, od sebe, od te opasnosti koju smo «utripovali», kako se kaže u žargonu, ne možemo ni da pobegnemo, niti da se borimo sa njom. I zbog toga ostajemo u produženom, biološki nepotrebnom uzbudjenju. Još uvek osećamo opasnost, ali ne vidimo da postoji izlaz. Postoje dva moguća puta da se oslobodimo ovih unutrašnjih mora. Jedan put pretstavljaju takozvane «otkrivajuće psihoterapije», kojima zalazimo u svoje nesvesno i dovodimo u svest stvarne uzroke koji su doveli do toga da neke strahove zakopamo u tame nesvesnog dela naše psihe odakle nas, kao neki bauci, plaše i kad spoljašnje opasnosti nema. Taj put može biti efikasan, ali obično dugo traje. Druga mogućnost, (ova dva puta ne isključuju jedan drugog. Naprotiv, mogu se dopunjavati), sa istim ciljem, je učenje kontrole vlastitih fizioloških odgovora. Biofidbek je jedan od oblika takvog učenja. To su putevi u kojima koristimo sopstvene mogućnosti stvaranja balansa u našem umu i telu. Mnogi od nas, medjutim, često biraju «lakši put», uzimanje nekih spoljašnjih regulatora kao što su lekovi, koji su često štetni, ili alkohol, droge...i druge vrste sredstava koja bi trebalo da obave posao umesto nas samih, a da nismo ni svesni koliko ne koristimo sopstvene mogućnosti.
     Kada je anksioznost u pitanju, dešava se to da kada spoljašnja opasnost više nije prisutna, naša pažnja se fokusira na simptome same anksioznosti. Onda počinjemo da se plašimo, na primer, da ćemo izgubiti svest zato što teško dišemo. Ili postajemo opsesivni, jer nam srce lupa, da možemo dobiti srčani udar, i slično. Možemo postati anksiozni svaki put kad primetimo kako se naše telo oseća, i tako pojačamo anksioznost još više. Tu nastaje «vrzino kolo», ili začarani krug. što me više svrbi, to se više češem, što se više češem to me više svrbi...i nikad kraja. Možemo postati anksiozni i kada se samo setimo kako smo bili anksiozni u nekoj situaciji, pa nešto nismo uradili kako treba...Pa se onda uplašimo da nam se to ne ponovi, jer nemamo kontrolu nad anksioznim stanjima...
     Jedan od načina da se neutrališe anksioznost je da se «isključe» simptomi «borise-beži» odgovora, kao što isključimo alarm u slučaju lažne uzbune. Samo kada bismo znali gde je «dugme» u nama za to isključivanje. Imamo ga, samo ne znamo gde je, i kako da ga koristimo. Kroz biofidbek trening brze i efikasne relaksacije, mi zapravo učimo da brzo prebacimo «prekidač» sa pozicije «bori se-beži» na poziciju «iskuliraj», ili «opusti se». Naučimo kako se to radi, i gde nam je «prekidač». Time se prekida začarani krug anksioznosti koje se plašimo kao da je spoljašnji neprijatelj, i time je još više pojačavamo. Teško je zamisliti da neko bude u isto vreme relaksiran i anksiozan. Kada jednom naučimo ovo isključivanje anksioznosti relaksacijom, ta veština nam ostaje zauvek. Kao kada naučimo da vozimo bicikl. I u učenju vožnje bicikla najvažniji je da naučimo da sami održavamo balans. Tako je i sa balansiranjem našim telom i umom.

Depresija i biofidbek

     Kako da se odmrznem?
     Slična stvar se dešava i sa depresijom. Depresija je, izgleda, prihvatanje činjenice da ni borba ni beg nisu moguće opcije. Priroda nas je podarila mehanizmom «bori se-beži» kao sredstvom samozaštite. Medjutim, postoji i treća mogućnost, koju i neke životinje koriste. To je mogućnost «zamrzavanja», ili «kao da je mrtav». Valjda će grabljivica proći ako ne voli lešine. To je često i strategija depresivnih. U sve komplikovanijim socijalnim odnosima mnogi pribegavaju baš toj bespomoćnoj zamrznutoj poziciji. Medjutim, to može «skupo da košta». Ta vrsta potčinjavanja i bespomoćnosti ima takodje štetne fizičke efekte. Kod depresije dolazi da velikog skoka biohemikalija koje su povezane sa stresom, a koje potiskuju naš imuni sistem, kao što su ACTH i kortizol. Labaratorijske studije pokazuju da bespomoćnosti dovodi do velikog skoka kortizola. Jasna povezanost izmedju povišenog kortizola, ACTH i depresije, i povezanost izmedju bespomoćnosti, mirenja sa sudbinom, potčinjenosti i depresije, daju nam jasan uvid u to kako neurofidbek deluje kao moćan antidepresant:
     Prvo, pokazalo se neurofidbek trening smanjuje nivo kortizola i ACTH. Drugo, biofidbek direktno i dramatično smanjuje bespomoćnost, podredjenost i prihvatanje frustracije, i podiže naš nivo svesti da možemo da upravljamo sopstvenim emotivnim stanjima i fiziologijom. Time dobijamo mogućnost da izbegnemo poziciju bespomoćne žrtve koja ne može ni da se bori, niti da beži, već mora da se umrtvi. život nam može nametnuti mnoge teške situacije, ali mi možemo da utičemo na to kako ćemo da reagujemo na njih. Nismo u vlasti instinktivnih odgovora. Mogu se uvežbati i bolji načini reagovanja na sve složenije uslove života.
šta će se i kako vežbati prilikom biofidbek treninga zavisi od individualnog načina ispoljavanja anksioznosti. Osobe kod kojih se anksioznost ispoljava pretežno u mišićnoj napetosti, vežbaće više uz pomoć elektromiografa (EMG) da bi smanjile mišićnu napetost. Kod onih kod kojih preterano reaguje autonomni nervni sistem, od pomoći će najviše biti trening regulacije periferne temperature ili pulsa. Kod osećanja gubitka kontrole, ili pažnje, izbezumljenosti...dodaće se EEG trening («trening mozga»), zajedno sa treningom provodljivosti kože (EDR ili GSR)...Brojne studije pokazuju da se poboljšanje i značajno umanjenje simptoma postiže sa 6-12 treninga, kada se radi o vežbačima sa voljom da se aktivno uključe u trening, i kada nisu u pitanju kompleksnija i hronična stanja. U tim slučajevima potreban je duži period treninga.
     Kao i kod svakog drugog učenja, proces se uglavnom odvija na nesvesnom nivou. Radnje postaju automatske, kao kod vožnje bicikla. Nije ni potrebno da mi ukapiramo baš sve što radimo, kako uspevamo da regulišemo neku funkciju. Kada bismo stalno mislili o tome kako hodamo, verovatno bismo se brzo zamorili, ili se pre sapleli i pali. Ni igrač u sportu nije svestan svih radnji koje obavlja kad izvršava neku veštinu. Kad bismo pomislili na to šta sve mozak uradi da bi u svakom trenutku regulisao ono što se dešava u našem telu, uplašili bismo se od složenosti zadatka. I učenje veština samoregulacije uz pomoć biofidbeka se uglavnom zasniva na nesvesnim procesima. Mi negde «ukapiramo» kako se to radi, nesvesno, i nije bitno da li umemo to da objasnimo sebi i drugima. Bitno je da funkcioniše i da postepeno stičemo poverenje u to da smo u stanju da «držimo uzde», da kontrolišemo sopstvene fiziološke reakcije, da ne bi one kontrolisale nas. To poverenje dalje utiče pozitivno na proces regulacije životnih funkcije i omogućava nam da sve bolje izlazimo na kraj sa životnim teškoćama. I tu se stvara začarani krug, kao kod anksioznosti, samo u pozitivnom smeru. «što više verujem u sopstvene sposobnosti kontrole životnih funkcija, sve mi bolje ide. što mi bolje ide, to više verujem u sebe...» E, kad se setim kako sam uspeo da promenim sopstvene moždane talase na biofidbek treningu, zašto ne bih verovao da to mogu i kad me šef nervira i žena sekira (ili muž, svejedno. A možda i nije svejedno?)
     Neurofidbek trening generalno pomaže u regulaciji mehanizma fiziološkog uzbudjenja. Trening ima efekata bez obzira kakvo je poreklo tog uzbudjenja. Da li se radi o genetičkoj predispoziciji, fizičkoj ili emotivnoj traumi, ili o fiziološkim promenama nepoznatog porekla. Bitno je to da, kako trening odmiče, depresivna osoba primećuje da joj je potrebna sve manja doza antidepresiva ili stimulativnih sredstava. Klasičan periferni biofidbek relaksacioni trening pomaže kod stresa i anksioznosti, ali je često neuspešan kod depresivnih stanja, reaktivnih depresija, sezonskih afektivnih poremećaja i PMS (predmenstrualni sindrom). EEG biofidbek je mnogo korisniji kod tih stanja jer utične na bazični mehanizam kojim mozak kontroliše fiziološko uzbudjenje. Kada se uspostavi normalna regulacija fiziološkog uzbudjenja, kod depresivne osobe se normalizuje spavanje i osećanja se vraćaju u uobičajeni intenzitet. Ako je utrok depresije neki hronični bol, otklanjanje bola iz pomoć treninga može smanjiti i depresivnost. Pokazalo se da trening pomaže i u slučajevima depresije izazvane nekim specifičnim uzrocima kao što je silovanje, posledice hemoterapije ili totalne anestezije. Neurofidbek je posebno preporučljiv za depresivna stanja kod osoba koje ne reaguju dobro na lekove, ili kod kojih nije preporučljiva upotreba lekova, kao što je to kod trudnica. Trening ima i preventivna dejstva, jer se smanjuje mogućnost ponavljanja depresivnih stanja. Efekti vežbanja mozga utiču i na razna propratna stanja koja idu uz depresiju, kao što je to alkoholizam ili nasilno ponašanje.

Biofidbek u borbi protiv bola

     Kako da postanem fakir?
     Ovladavanje reakcijama na bol je jedno od područja primene biofidbeka u kojima se ova vrsta treninga pokazala posebno efikasnom. Sve vrste biofidbeka mogu biti korisne u primeni na ovom području, u zavisnosti od toga o kakvom se bolu radi. Na primer, primena vežbanja uz pomoć EMG (elektromiograma) je veoma korisna kod onih koji pate od hroničnih mišićnih tenzija kao što je to kod bolova u krstima, tenzione glavobolje... Dodatna vežbanja kontrole temperature i GSR mogu pomoći u relaksaciji. «Relaksacija» na kauču uz T.V. kakvu najčešće praktikujemo može nas delimično opustiti. Ali, ako su nam ruke pri tome hladne, to je pokazatelj da se nismo opustili dovoljno. Svi znamo da i psihološka stanja direktno utiču na osetljivost za bol. Strah i anksioznost pojačavaju tu osetljivost. Na primer, ako brzo i plitko dišemo, imamo duge pauze u disanju, ili ubrzano dišemo pa dodje do hiperventilacije, poremeti se odnos kiseonika i ugljen dioksida u krvi, i dolazi do povećanog bola i umanjenja naše sposobnosti da bol podnosimo. Zato je veoma važan deo biofidbek treninga kod ovladavanja bolom trening disanja.
     Biofidbek moždanih talasa je posebno efikasan kod onih mehanizama bola koji potiču iz samog nervnog sistema. To se posebno odnosi na hronični bol koji je vezan za nizak prag osetljivosti na bol, na preosetljivost. Treba znati da osetljivost na bol nije neka apsolutna veličina, kao što je to na primer nivo kiseonika u krvi. Ljudi se razlikuju po osetljivosti na bol. Bol je ono što naš centralni nervni sistem doživi kao bol. Ono što naš nervni sistem, ako smo preosetljivi, doživi kao bol, neko drugi neće ni primetiti jer ima niži prag osetljivosti. Taj prag osetljivosti se može podići vežbanjem uz pomoć biofidbeka. Sami podizanjem praga osetljivosti neće doći do reakcija kao što su grčenje muskulature, plitko disanje...pa će se time umanjiti i ono što izaziva bol. I tu se stvara cirkularna reakcija u pozitivnom smeru, prekidanjem cirkularne reakcije koja bol izaziva i podstiče njegov dalji razvoj. Da objasnimo, ukratko, kako biofidbek pomaže u smanjivanju nekih posebnih oblika bola.

Tenziona glavobolja i bol u vratu

     Biofidbek treningom se može učiti i smanjivanje mišićne tenzije mišića skalpa i vrata ili poboljšanje cirkulacije (obično se to radi vežbanjem da se zagreju ruke. To je indirektan, ali lako merljiv način smanjivanja odgovora na stres.). U većini slučajeva biofidbek se kombinuje sa relaksacionim treningom koji uključuje sporo abdominalno disanje, fokusiranje na osećanja težine i toplote u različitim delovima tela ili vizualiziranje prijatnih slika. Poredjenja rezultata različitih studija efikasnosti pokazuju uspešnost biofidbeka u otklanjanju glavobolja i migrenoznih bolova za 45-60%, što je otprilike i efikasnost poznatih lekova za glavobolju. Kombinacija lekova i biofidbeka povećava efikasnost lekova na 79%. Naravno, ovde se radi o proseku. Kod nekih osoba je dejstvo mnogo veće i trajnije, dok drugima biofidbek trening pomaže u manjoj meri. Kao i kod svake druge terapije, efekat zavisi i od motivacije vežbača. Najviše koristi imaju oni koji su spremni da vežbaju i kod kuće, i koji steknu poverenje u vlastite sposobnosti da regulišu svoju fiziologiju, i glavobolju. Može se reći da su te osobe razvile veru u svoj «unutrašnji lokus kontrole» i smanjile potrebu za spoljašnjim regulatorima kao što su lekovi ili druga spoljašnja sredstva.

Upotreba biofidbeka kod inkontinencije-gubitka kontrole pražnjenja bešike i creva


     Gubitak kontrole nad mokrenjem dogadja se osobama svih uzrasta, ali je najčešći kod dece. Takozvano «noćno mokrenje», ili mokrenje u snu je čest problem. Naravno, mnogo veću nevolju pretstavlja nesposobnost zadržavanja mokrenja u svesnom stanju. Osoba sa takvim problemom nije u stanju da radi, da bez straha izadje van kuće...Medju osobama sa ovim problemom najviše je žena (oko 75%). Postoje različite vrste nedostatka urinarne kontrole, od gubitka kontrole pod stresom, do refleksnog gubitka kontrole...ali da ne idemo sada u detalje. Gubitak kontrole je simptom nekog drugog poremećaja, a ne poremećaj po sebi. Do toga može doći iz više razloga kao što su gubitak kontrole mišića zbog starenja, porodjaja, infekcije bešike, propratnih efekata lekova, povrede kičmene moždine, prostate, preterane težine, poremećaja nervnog sistema (kao što je multipla skleroza), dijabetesa...U velikom broju slučajeva, biofidbek može da pomogne takozvanom reedukacijom mišića, to jest učenjem pojačavanja voljne kontrole nad mišićima. Kod osobe se prvo senzorima (periometrom) ispita aktivnost i snaga mišića karličnog poda. Zatim joj se pokaže kako ti mišići rade i kako da vežba seriju takozvanih «Kegelovih vežbi». Za vreme tih vežbi koje treba da ojačaju mišiće senzori se nalaze na mišićima koji se treniraju, a povratnu informaciju o aktivnosti i snazi mišića osoba vidi na monitoru. Osoba treba da vežba i kod kuće. U prvim nedeljama poželjno je da iznajmi neki portabl biofidbek aparat kao pomoćno sretstvo. Uspeh dosta zavisi od aktivnosti vežbača. Sam biofidbek trening obično traje 3-6 seansi sa stručnjakom, i oko osam nedelja kućnog vežbanja.

ADD/ADHD-Deficit Pažnje i hiperaktivnost kod dece i odraslih


     ADHD je problem koji se manifestuje kroz nepažljivost, rasejanost, zbunjenost i impulsivnost. Istraživanja su identifikovala tri podvrste ovog problema, koje se razlikuju po tome šta od navedenih simptoma dominira u ponašanju. Kod jedne podvrste je problem pretežno nedostatak pažnje. Kod druge je dominantna impulsivnost i hiperaktivnost, dok je treća kombinacija nedostatka pažnje, hiperaktivnosti i impulsivnosti. Merenjima moždanih talasa kod dece sa ovakvim problemima ustanovljeno je da oni otežano «proizvode» Beta moždane talase iznad 14 Hz, i da kod njih dominiraju Teta talasi koji se kreću u opsegu od 4-8Hz. Da bi mogao da uči, i da se koncentriše, mozak mora da funkcioniše «brže», da emituje viši nivo Beta talasa, i umanji nivo Teta talasa. Poremećaj odnosa emitovanja Beta i Teta talasa dovodi, dakle, do loše koncentracije. Promena tog Beta-Teta odnosa se može uvežbati, i to je cilj neurofidbek treninga u radu sa klincima koje muči gorespomenuti ADHD. Potrebno je da malo «treniraju mozak», a ne samo mišiće, čemu su oni hiperaktivni posebno skloni. Kako se to trenira mozak? Kroz neurofidbek video igrice u kojima su džojstik moždani talasi deteta. Kada se oni ubrzaju, predju u Beta opseg, napreduje se u igri. To se dešava i kada se umanji snaga Teta talasa. Dete ne zna svesno u čemu je caka, ali uči putem uslovljavanja, pokušaja i pogrešaka. Kada mu u igrici krene, nešto u njemu, nesvesno, kaže: «Aha, u tome je fora...», i zapamti šta je uradjeno, iako ne bi znalo da to i formuliše svesno. Kao kada se uči vožnja bicikla. Uspeh u igri ga motiviše da ide dalje, i malo po malo, dete uvežba ovu veštinu i pri tome se slatko naigra. Ovo su videoigrice od kojih nema štete, samo koristi. Koje ne odvajaju dete od učenja, i spoljašnjeg sveta, već mu pomažu da stekne sposobnosti da kontroliše svoj mozak i ponašanje, i zbog toga stekne veće samopouzdanje.

Autizam


     Pokazalo se da neurofidbek može biti od koristi i deci oboleloj od autizma da poboljšaju verbalnu, fizičku i socijalnu komunikaciju. Rezultati rada sa decom uz pomoć ove metode vidljivi su u poboljšanom govoru, komunikativnosti, balansu, razumevanju i poboljšanoj, prikladnijoj facijalnoj ekspresiji. EEG biofidbek trening očito pomaže takvoj deci da smanje čulnu preosetljivost, i da prikladnije reaguju na promene u okolini. (često su njihove reakcije na svaku promenu rutine dramatične)

Epilepsija


     Epilepsija je jedna od prvih problema na kojima je isproban neurofidbek, i zato ima najviše kliničkih istraživanja u toj oblasti. Pokazalo se da neurofidbek u velikoj meri koristi u tretmanu različitih tipova epilepsije, uključujući petit mal, grand mal, i kompleksne parcijalne napade. Uz pomoć neurofidbek treninga znatno se umanjuje količina lekova potrebna da bi se sprečili napadi.

Tikovi, mucanje


     Biofidbek i neurofidbek su se pokazali kao metodi koji mogu biti od velike koristi u otklanjanju tikova i mucanja. Pored treninga relaksacije i kontrole fiziološke reakcije na stres (koja često doprinosi pojavljivanju ovih simptoma), od posebne važnosti pokazao se trening SMR moždanih talasa. SMR je skraćenica za Senzori Motorni Ritam. To je vrsta moždanih talasa koji se pojavljuju u frekvencijama od 13-15 Hz (Herca) u regionu mozga koji je zadužen za kontrolu motornih impulsa. SMR talasi su moždani talasi koji se pojavljuju kada inhibiramo neki motorni odgovor. Na primer, kada želimo da nešto uradimo, ali to ne uradimo nego ostanemo smireni i suzdržimo se od reakcije. Pošto su i tikovi i mucanje zapravo nekontrolisane motorne reakcije, učenje da se pojačaju SMR talasi uveliko doprinosi sticanju veće sposobnosti kontrole nad mišićima i motornim odgovorima, pa osoba koja pojača svoje SMR talase postaje smirenija i sposobnija za vladanje sobom-tikovima i mucanjem.

Posebni problemi u učenju


     Problemi u učenju se mogu pojaviti kod jednog ili više osnovnih procesa koji su uključeni u razumevanje pisanog ili izgovorenog teksta. Nedostatci se mogu ispoljiti u auditornim funkcijama, ili u memorijskim, ili u funkcijama obrade informacija (procesiranju), i izazvati probleme u razumevanju ili sećanju reči, u ispoljavanju ili primanju govornog ili pisanog jezika, u pisanju slova, ili kapiranju matematičkih koncepata. I kod ovakvih problema se ispostavilo da postoje povišeni Alfa i Teta talasi koji ometaju tekuće mentalne aktivnosti. Kada se treningom uspe u smanjivanju Alfa i Teta talasa, dolazi do poboljšanja u sposobnosti čitanja, pisanja, crtanja, matematičkim sposobnostima, pa čak dolazi i do boljih rezultata na testovima inteligencije. Povećava se IQ skor, koeficijent inteligencije. To ne znači da je dete postalo inteligentnije vežbanjem mozga, već da su otklonjene smetnje koje su mu onemogućavale da svoju inteligenciju pokaže na efikasan način.

Problemi sa spavanjem


     Problemi sa spavanjem uključuju noćno mokrenje, hodanje u snu, pričanje u snu, noćne more, i anksioznosti povezane sa padanjem u san - nesanicu. Neurofidbek trening, čak i kad se koristi za tretiranje drugih problema, može usput da pomaže i problemima sa spavanjem. Treniranje mozga da preuzme samoregulaciju fiziološkog uzbudjenja na prvi znak promene, dovodi i do toga da se poboljša kvalitet spavanja. Mozak koji je savladao veštinu kontrole ne mora da bude u svesnom stanju da bi je koristio. Veština je nesvesna, i «uključuje» se po potrebi, na znak poremećaja fiziološke ravnoteže.

Autoimune bolesti


     Značajne kliničke potrvrde ukazuju na to da neurofidbek može biti od pomoći kod simptoma autoimunih bolesti, bolesti koje nastaju jer je imuni sistem u ratu sa normalnim telesnim ćelijama koje ne uspeva da adekvatno razlikuje od stranih tela. Biofidbek ne leči bolest, i ne može da obrne proces, ali može u mnogo čemu da olakša patnje obolelih. Kod poremećaja kao što su dijabetes, reumatoidni artritis, ili lupus, primećeno je da postoje poboljšanja vezana za neurofidbek trening u smislu višeg nivoa energije, boljeg spavanja, fokusirane pažnje, smanjene oscilacije raspoloženja, normalizacije praga osetljivosti na bol, i poboljšanja opšteg stanja. U slučaju dijabetesa tipa I, stanja u kojem je gubitak sposobnosti tela da proizvodi insulin posledica autoimunog poremećaja, EEG biofidbek traning može pomoći da se postigne bolja tolerancija na varijacije nivoa glukoze. Pacijenti izveštavaju da se osećaju jači i energičniji, kao i to da manje osećaju bol povezan sa perifernom neuropatijom koji se pojavljuje u poodmaklijim stadijumima bolesti. Kod dijabetesa tipa II, gde je problem uglavnom u regulaciji šećera, treningom se može postići da dodatne doze insulina ne budu potrebne, da se umanji potreba za insulinom, i da osoba oseća da je sposobna za bolju samoregulaciju nivoa energije, spavanja, pažnje i promene raspoloženja.
     Kod reumatidnog artritisa osoba koja od njega pati se neurofidbek treningom može osloboditi bola u toj meri da joj nisu potrebni medikamenti protiv bolova. Vežbanje je usmereno na podizanje praga osetljivosti na bol i prekidanje mehanizma hroničnog bola. Pretpostavlja se da postoji i neki direktniji uticaj na mehanizam bola prilikom neurofidbek treninga jer dolazi do prilično brzih efekata.
     U slučaju lupusa, trening može da pomogne u smanjivanju jačine napada, čak i da ima preventivna dejstva, pa se sporovodi bez obzira na to da li je pacijent u akutnoj epizodi. Primećeno je i to da neke žene sa ugradjenim silikonskim grudima mogu da manifestuju simptome koji potsećaju na one kod autoimunih poremećaja kao što su lupus ili multipla skleroze. Pokazalo se da EEG trening može da koristi i u ovakvim slučajevima.

EEG Biofidbeck Trening kod Sindroma Hroničnog Umora


     Prethodnih nekoliko godina, koliko se neurofidbek primenjuje u radu sa ovim problemima, ustanovljeno je da je ovaj metod veoma efektivan kao dodatni način za otklanjanje simptoma CFG (sindroma hroničnog zamora) i CFIDS-(Chronic Fatigue Immune Deficinecy Syndrome) - sindroma deficijencije imunog sistema povezanog sa hroničnim zamorom. Trening kod osoba pogodjenih ovim poremećajima pomože u otklanjanju simptoma depresivnosti, kognitivnih deficita, problemima sa memorijom i koncentracijom, poremećaja spavanja i hroničnih bolova i glavobolja. Takodje dovodi i do povećanja energetskog nivoa. Kada je trening primenjivan na osobama koje nisu bile potpuno onesposobljene ovim poremećajem, mnogi od njih su uspeli da povrate radne sposobnosti i budu produktivni puno radno vreme. Kod težih slučajeva dolazilo je do priličnog napretka, ali nije zabeležen potpuni oporavak.
     Pretpostavlja se da uspesi neurofidbek treninga u ovim slučajevima počivaju na vežbanju mozga da reguliše funkciju uzbudjenja. Trening ne utiče direktno na uzroke same bolesti CFS. Medjutim, poboljšavanjem samoregulacionih sposobnosti mozga, povećava se sposobnost osobe da podnese teškoće, pa samim tim i teškoće povezane sa ovom bolešću..

Hronični bol


     Problem kod hroničnog bola je najčešće u tome što je povreda koja je bol prvobitno izazvala izlečena, ali bol i dalje postoji i može se čak i pojačati vremenom. Ako smo duže vremena izloženi bolu, prag osetljivosti na bol može da se snizi i da se time poveća opažanje bola. Drugim rečima, «uplašeni» mozak obraća više pažnje na senzacije bola. EEG biofidbek treningom mozak se može uvežbati da podigne prag osetljivosti na bol i dovede ga na normalu. Efikasnost EEG u redukciji hroničnog bola je neočekivano velika. Mehanizam čula za bol je nešto drugačiji nego kod ostalih čula. Kada su ostala čula izložena konstantnim stimulusima, postepeno «oguglaju», to jest postepeno se smanjuje njihov odgovor na taj stimulus. Jedini poznati izuzetak od tog pravila je reakcija na konstantni stimulans koji izaziva bol. U slučaju bolnih i stalnih nadražaja, odgovor mozga je da postepeno pojačava osetljivost na taj stimulus, smanjujući prag nadražaja na bolnom mestu. Na tom preosetljivom mestu bol može da se zadrži i kada je otklonjen stimulus koji ga je provocirao. Tako nastaje hronični bol.
često se dešava da osobe podvrgnute EEG treningu zbog hroničnog bola, posle nekoliko seansi, počnu da doživljavaju živa sećanja na neke dugo potisnute traumatične dogadjaje. Hronični bol je u velikoj meri povezan i sa traumama i zloupotrebama u detinjstvu koje su i učinile nervni sistem preosetljivim na bol.(Jedna studija je utvrdila da je zloupotreba deteta u ranoj mladosti postojala u 85% slučajeva koji su se obratili za pomoć zbog hroničnog bola). Pošto se takva sećanja gotovo redovno javljaju u toku neurofidbek treninga, osobama se preporučuje da se podvrgnu istovremeno i nekom obliku otkrivajuće psihoterapije (psihoanaliza, transakciona, geštalt...) kako bi mogla da se bolje suoči sa potisnutim sadržajem koji navire na površinu svesti. Iza hroničnog bola se, najčešće, krije depresivnost. Snižavanje praga osetljivosti na bol uz pomoć neurofidbek treninga u velikoj meri otklanja i depresivnost. Prilični uspesi u otklanjanju bola mogu se pojaviti već od prve seanse, dok se potisnuta sećanja obično javljaju izmedju 6 i 15 seanse.

PMS-Predmenstrualni sindrom


     Iako PMS nije uvršten u «zvanične bolesti», očigledno je da to stanje postoji i da mnogim ženama, a i onima oko njih, pričinjava znatne probleme. PMS se ne ispoljava kod svih na isti način. To stanje je obilik nedovoljne regulacije cikličnih hormonskih promena koje dovode do stresa. Svaka osoba reaguje drugačije, u zavisnosti od nekih posebnih slabosti njenog regulacionog sistema. Jednostavnije rečeno, simptomi se ispoljavaju tamo gde je osoba «najtanja», gde ima slabe tačke.
     PMS sindrom uključuje u sebe razne fizičke i emocionalne simptome povezane sa specifičnom fazom menstrualnog ciklusa. Oko 75% žena se žali na tegobe PMSa, ali intenzitet tegoba obično nije preveliki. Najčešći emotivni simptomi su razdražljivost, promene raspoloženja, anksioznost, depresija, opadanje interesovanja za svakodnevne aktivnosti, zamor, problemi sa koncentracijom, promene u spavanju ili apetitu, i brojni fizički simptomi. Mnogi od PMS simptoma su karakteristični i za depresiju. PMS se može posmatrati i kao jedan oblik depresivnog sindroma. Lekovi protiv depresije i anksioznosti najčešće utiču pozitivno i na smanjeje PMS simptoma.
     Pokazalo se da EEG biofidbek može biti veoma koristan u postizanju bolje regulacije u organizmu, što u velikoj meri pomaže i u otklanjanju tegoba PMSa. Takve promene su primećene kod većeg broja osoba koje su došle na neurofidbek trening zbog drugih problema, ali je, nakon treninga, usput došlo i do promena reagovanja u predmenstrualnom ciklusu. Predmenstrualni ciklus je «školski primer» takozvane «kortikalne disregulacije», ili po srpski, nesposobnosti mozga da «sredi stvari» i povrati ravnotežu. Neurofidbek trening se usmerava na tu opštu nesposobnost regulacije, a ne na posebne simptome. Ono što je potrebno utvrditi na početku treninga je da li je osoba sklona preteranom fiziološkom uzbudjivanju, ili pak jakom padu fiziološkog uzbudjenja tokom predmenstrualnog ciklusa. Obično nam izgleda da je žena u PMS preterano uzbudjena i uznemirena. Medjutim, i jako snižen nivo fiziološkog uzbudjenja može takodje imati simptome koji izgledaju kao preterana uzbudjenost. PMS sindrom je, uglavnom, povezan baš sa niskim nivoom fiziološkog uzbudjenja. Posledice niskog fiziološkog uzbudjenja u ponašanju osobe mogu biti i hiperaktivnost i hipoaktivnost. I kod depresije možemo često videti u ponašanju anksioznost, uznemirenost. EEG trening je usmeren na vežbanje u smanjivanju moždanih talasa nižih frekfencija i pojačavanju talasa iz Beta opsega (oko 15Hz). Pojačana aktivnost mozga u nižim frekvencijama je vezana za nisko fiziološko uzbudjenje i nedostatak kortikalne stabilnosti. Izrazito visoke frekvencije su najčešće povezane sa anksioznošću, alkoholizmom, narkomanijom, hipoglikemijom ili manijom. Istraživanja pokazuju da je neurofidbek trening bio uspešan u otklanjanju ili smanjivanju simptoma PMSa u 90% slučajeva, kada su u pitanju osobe koje su dovršile trening do kraja (od 20-40 seansi). Neki neurofidbek praktičari izveštavaju i o pozitivnim iskustvima u treningu sa problemima kao što su dismenoreja ili preterano vaginalno krvarenje, ali nema još metodološki potkovanih studija koje bi to i statistički potvrdile.

Bolesti Zavisnosti


     Pokušaji da se pacijenti leče «od alkohola», ili « od droga», ili neke druge zavisnosti, veoma često vode do toga da oni šetaju od jedne zavisnosti do druge. Biofidbek spada u one metode koje nude univerzalni pristup terapiji zavisnosti. Ovaj metod je usmeren na to da osoba na tretmanu postane aktivni učesnik procesa u kojem razvija veštine normalizovanja funkcija centralnog nervnog sistema. Poremećaj tih funkcija dovodi do nastajanja i održavanja zavisničkog ponašanja. Njihova kontrola u velikoj meri olakšava odvikavanje od zavisnosti. Biofidbek tehnologija stvara virtualnu sredinu u kojoj osoba uči nove veštine efektivnog ponašanja nezavisno od toga koju vrstu zavisnosti je razvio.
     Poznato je da EEG zavisne osobe koja apstinira od alkohola pokazuje smanjenje bioelektrične aktivnosti mozga u alfa opsegu. Videli smo ranije da je dominacija Alfa ritmova vezana za stanje opuštenosti. Istraživanja su pokazala da je nedostatak endorfina i još nekih neuromedijatora do kojih dolazi kod apstineneta od droga povezan sa lošim funkcionisanjem CNS struktura (pre svega amigdale i hipokampusa) koje su odgovorne za izazivanje potrebe za drogom i njeno održavanje. Smanjeno funkcionisanje tih struktura dovodi i do smanjenja snage alfa ritmova. Pojačavanje alfa ritmova koje se postiže kroz biofidbek trening je povezano sa restrukturiranjem tih oslabljenih veza u korteksu i subkorteksu, mobilizacijom endorfina i, moguće, promenama u elektrosenzitivnosti opijatskih medijatora kao rezultat promena u «električnom stanju» mozga.
     Uspevajući da, uz pomoć biofidbek treninga, kontroliše sopstvene fiziološke funkcije, zavisna osoba stiče poverenje u sopstvene sposobnosti kontrole i održavanja dobrog stanja. Vremenom uvidja da nije jedini način postizanja relaksacije i prijatnosti onaj uobičajeni, zavisnički način koji traži spoljašnja sredstva za «sredjivanje» stvari, i otklanjanje neprijatnosti. Ovladavanje veštinama samokontrole životnih funkcija razvija postepeno osećanje sopstvene efikasnosti i sposobnosti kontrole vlastitog psihoemocionalnog stanja, i umanjuje osećanja bespomoćnosti i ropstva drogama.

Moždani udar/manje traumatske povrede mozga


     Moždani udar može imati posledice na razne moždane funkcije. Neurofidbek može biti od pomoći da se povrati neki specifični gubitak funkcije, kao i da se otklone neki sekundarni simptomi kao što su malaksalost, loše spavanje, depresija, anksioznost...Neurofidbek je koristan kod dugotrajnih oporavaka neke funkcije. Pokazalo se da, kod manjih povreda mozga, pomaže u otklanjanju stanja kao što su: gubitak energije, glavobolje, vrtoglavice, vertigo, gubljenje memorije, teškoće u koncetraciji, anksioznost, depresija, oscilacije raspoloženja i problemi vizualne percepcije. Klinička iskustva pokazuju da se mnogo toga kod udara može popraviti i tamo gde druge vrste tretmana ne uspevaju.

Ublažavanje efekata starenja


     Podmladjivanja baka i deka uz pomoć neurofidbeka
     Program protiv starenja Biokibernaut Instituta iz San Franciska koji se zasniva na EEG Alfa biofidbeku pokazao se efikasnim u ublažavanju efekata starenja. U tom programu su osobe od 60-80 godina vežbale da uz pomoć neurofidbek tehnologije koju je razvio taj institut povrate obrasce moždanih talasa kakve imaju mladji ljudi. Kada su u tome uspevale, dolazilo je do ublažavanja brojnih aspekata starenja. Neke od sedamdesetogodišnjih žena koje su prošle trening vratile su se ponovo na koledž, dobile titule ili otpočele novi posao. Takodje je dolazilo sniženja visokog krvnog pritiska kod svake starije osobe koja je uspevala da pojača alfa aktivnosti svojih moždanih talasa. Stariji muškarci uspešno su koristili takav trening u rehabilitaciji od srčanog udara. Studi je Biokibernaut Instituta su pokazale da je Alfa biofidbek trening efikasan za «podmladjivanje». EEG obrazac kod senilnih ljudi pokazuje pojačane teta i beta talase, i umanjene alfa talase. Kod arterioskleroze se alfa frekvencije usporavaju na 8-10Hz. Kada alfa frenkcencije padnu ispod 8 Hz, ili niže u teta opseg, osoba zapada u senilno stanje. Smanjenje dotoka krvi u mozak je jedan od faktora koji utiču na to smanjenje frekvencije alfa moždanih talasa. To sniženje frekvencija umanjuje i sposobnost mozga da reguliše sve važne biohemijske sisteme tela, i dolazi do umanjenja fizičkih, hormonalnih i drugih fizioloških funkcija koje prete opadanje alfa aktivnosti. Neurofidbek tening alfa frekvencija mozga moždje povratiti sposobnost mozga da reguliše um, telo i emocija na zdraviji način, kao što je to mogao kada je osoba bila znatno mladja.


Biofidbek trening za vrhunsko mentalno postignuće


     Biofidbek i neurofidbek se ne primenjuju samo kada imamo nekih problema. Ovaj metod je izuzetno koristan osobama koje žele da usavrše svoje veštine i postignu stanja najboljeg izvodjenja nekih veština. EEG fidbek se koristi u radu sa vrhunskim sportistima, menadžerima, vojnim osobljem, pilotima, vrhunskim muzičarima...koji žele da postignu viši nivo mentalnog funkcionisanja. EEG biofidbek uredjaje mnogi i nazivaju «trenanžerima mozga». Istraživanja primene neurofidbeka u radu sa sportistima pokazala su da se takozvanim «Peak Achievement» tehnikama (tehnike vrhunskog postignuća) može trenirati:
  1. Pojačavanje sposobnosti Izvršne Mreže Pažnje da fokusira pažnju
  2. Pojačavanje sposobnosti srednjeg mozga da intenzivira budnost-uzbudjenje
  3. Fokusiranje pažnje na odredjene delove tela sa kojima trener želi da se radi.
  4. Treniranje sportiste da načini kratku, relaksirajuću mikropauzu koja ponovo dovodi do energizovanja moždanih talasa.
  5. Treniranje najboljeg stepena budnosti-uzbudjenja za optimalno izvodjenje odredjenih aktivnosti.
  6. Uskladjivanje sekvenci fokusiranja, budnosti i mikropauza.
  7. Pronalaženje i primena sekvenci koje su optimalne za posebne aktivnosti.
  8. Izvodjenje tih sekvenci uprkos ometajućim uslovima kao što su buka, navijanje, trema, umor...

Brojna istraživanja pokazuju da primena Biofeedback metoda kod sportista dovodi do sledećih povoljnih rezultata:

  1. Veća sposobnost da se ostane u «zoni» oštrog fokusa pažnje.
  2. Poboljšanje rafiniranosti sportskih veština i izvodjenja.
  3. Reduciranje problema nediscipline.
  4. Brže i bolje izvodjenje.
  5. Eliminisanje «glupih» grešaka, grešaka nepažnje, nepotrebnih faulova i kazni.
  6. Reduciranje stresa.
  7. Poboljšanje fizičke spremnosti i snage.
  8. Brži oporavak od povreda.
  9. Značajno poboljšanje uspeha sportista u školi, ili na studijama.

     Na polju sportske psihologije uvek su se tražili načini da se poboljša efikasnost sportista poboljšanjem njihovog mentalnog funkcionisanja. Svima koji prate sport poznate su scene sportiste koji koristi vizualizaciju da se koncentriše i zamisli svoj sledeći potez, rituali koje izvodi pre nastupa, pokreti tela koji se vide dok, zatvorenih očiju, zamišlja i oseća budući savršeni potez koji se već odvija u njegovoj svesti. On se fokusira u mislima na budući zadatak. Sve je veći broj studija u sportskoj psihologiji koje proučavaju merljiva unutrašnja stanja koja su povezana sa vrhunskim izvodjenjem. Većina tih studija izveštava da su takva stanja optimalnog izvodjenja veština povezana sa povećanom alfa EEG aktivnošću leve hemisfere baš pred samo vrhunsko izvodjenje u individualnim sportovima kao što su streljaštvo ili golf. Pojačavanje alfa aktivnosti leve hemisfere ukazuje na to da verbalno, logičko, linearno procesuiranje leve strane mozga malo «oladi», uzme mali odmor, dok vizualna, prostorna, desna strana mozga preuzme vodjenje pravog poteza. Pored EEG biofidbeka, pokazalo se da je od velike koristi za dostizanje stanja vrhunskog izvodjenja i trening kardiovaskularne koherencije, HRV i RSA, o kojima smo već govorili. To pokazuju i studije na sportistima i studije na vrhunskim muzičarima. Merenja EEG i HRV pre takmičenja pokazuju da se na osnovu ovih funkcija sa priličnom preciznošću može predvideti efikasnost sportiste na takmičenju. Statistički obradjeni podatci jasno ukazuju na to da se grafikoni koji pokazuju fiziološke aktivnosti sportiste pre izgubljenog meča značajno razlikuju od onih pre dobijenog meča.
     Sportisti opisuju idealno stanje u kojem su najefikasniji uglavnom kao stanje u kojem nema straha, razmišljanja o izvodjenju, u kojem je pažnja sužena, fokusirana na dešavanja na terenu, stanje u kojem stvari idu «od ruke» bez napora, oseća se dobra samokontrola, i postoji neka vrsta promenjenog doživljaja vremena i prostora. Snimanje fizioloških funkcija sportiste u takvim stanjima služi da se takva vrhunska stanja objektivizuju, da se izmeri šta se to dešava u organizmu dok ona traju, i zatim, uz pomoć biofidbek opreme, vežba dostizanje takvih stanja po potrebi. I ono što se zove «inspiracija» može se uvežbati ako znamo iz čega se ta «inspiracija» za vrhunsko izvodjenje sastoji. Fiziološke aktivnosti sportiste u stanju optimalnog izvodjenja služe kao reperi za biofidbek trening. Takvi «reperi» su dobrim delom već ustanovljeni u studijama sa igračima golfa, strelcima, teniserima, dizačima tegova, plivačima...uglavnom u individualnim sportovima, ali se sve više radi i na primeni biofidbeka u grupnim sportovima.

Optimalno funkcionisanje na poslu i biofidbek


     Biofidbek trening optimalnog funkcionisanja ne primenjuje se samo na polju sporta već i za postizanje boljeg funkcionisanja u drugim profesijama koje zahtevaju bolju koncentraciju, relaksaciju i kontrolu fizioloških funkcija. Studija koju je sproveo NATO na operaterima koji rade za radarom, pokazala je da su kod operatera koji su trenirani da smanje teta aktivnosti mozga u ocipitalnom režnju bitno smanjene greške. U drugoj studiji koju je takodje sproveo NATO pokazalo se da je trening u smanjivanju teta aktivnosti u velikoj meri uticao na vozačke sposobnosti i sigurnost vozača na dugim relacijama. NASA je razvila poseban neurofidbek uredjaj «Peak Performance Trainer» za trening pilota. Studija sa pilotima je pokazala da postoji jasna veza izmedju sposobnosti da se potisnu niskofrekventne alfa aktivnosti mozga i sposobnosti pilota da se snadju u veoma zahtevnim zadatcima kao što je spuštanje aviona pod ekstremno teškim uslovima. Sve je više kompanija koje preporučuju (i plaćaju) EEG biofidbek trening svojim menadžerima, jer istraživanja pokazuju da dolazi do značajnog poboljšanja efikasnosti menadžera nakon dvadesetak neurofidbek seansi. Pored poboljšanja efikasnosti, dodatni efekti su i smanjenje reakcije na stres kao i osećanje većeg zadovoljstva životom. Respiracija-disanje:


Respiracija

se takodje meri brojem udisaja u minutu, obično postavljanjem merača oko stomaka i grudi. Disanje postaje brže, pliće i neujednačeno kad smo pod stresom, iznenadjeni ili uplašeni. Neretko ljudi imaju frekvenciju disanja od 16-30 udaha u minutu pre treninga. Cilj treninga je da se smanji ta učestalost na 6-12 dubljih i ujednačenih udaha u minutu, i da se uspostavi zdrav obrazac disanja.
Disanje je od suštinskog značaja za ljudski život. To je tako očito, da je čudno kako ljudi postanu nesvesni činjenice da način na koji dišemo utiče na našu fiziologiju, emocije, psihološko stanje, pa i na našu podsvest. Mi uglavnom nismo svesni načina na koji dišemo. Za vreme biofidbek treninga posmatra se obrazac disanja kod vežbača. Obrazac disanja se odnosi na nekoliko stvari: na to da li dišemo pretežno grudnim košem ili stomakom, na ritam disanja, na brzinu disanja i brzinu kretanja vazduha za vreme udisaja i izdisaja, i na to kolika je pauza nakon izdisaja. Prosečna učestalost disanja kod osobe koja nije trenirana je oko 12-16 udisaja (i izdisaja) u minutu. Za vreme sporog dijafragmatskog disanja kroz nos učestalost je od 3-8 u minutu. Ne postoje apsolutne respiratorne vrednosti. Raspon se razlikuje kod svake osobe. Forsiranje osobe da se vežbom uklopi u neku normiranu brzinu disanja ili količinu udahnutog vazduha može da izazove patologiju.
Najčešći nefunkcionalni obrazac disanja je tendencija da se diše gornjim delom toraksa-grudnog koša bez korišćenja stomaka (taj obrazac se naziva obrnuto ili paradoksalno disanje). Kod grudnog disanja se nepotrebno koriste pomoćni mišići i troši veća energija, a da pri tome ne dolazi do kompletne ventilacije pluća. Drugi nefunkcionalni obrazci disanja su plitko i brzo disanje sa dahtanjem i uzdasima, zadržavanje daha, podizanje gornjeg dela grudnog koša i ramena, kompresija grudnog koša na kraju izdisanja, i redukcija respiratorne sinusne aritmije (RSA). Kada se diše normalno, puls skače prilikom udisanja i opada prilikom izdisanja. Hiperventilacija i nefunkcionalno disanje umanjuju tu zdravu promenjivost srčanog ritma. Biofidbek trening dijafragmatskog disanja bez napora smanjuje preterano fiziološko uzbudjenje koje izaziva simpatički nervni sistem i potpomaže regeneraciju. Pokazao se blagotvornim u tretmanu različitih problematičnih stanja kao što su astma, koronarni poremećaji srca, hipertenzija, epilepsija, bol, talasi vrućine kod menopauze, sindrom hiperventilacije i napadi panike. U kombinaciji sa neurofidbekom, trening dijafragmatskog disanja pokazao se efikasnim kod hiperaktivne i impulsivne dece. Ispravno disanje podsticalo je SMR moždane talase(12-15Hz) u senzorimotornom korteksu koji su povezani sa stanjem smirene budnosti. Ova kombinacija se, u nekim kliničkim izveštajima, pokazala efikasnom i kod pacijenata sa Touriett-ovim sindromom i Parkinsonovom bolešći sa distonijom.
Biofidbek obrasca disanja uključuje više oblika merenja i monitoringa: Merenje pokreta širenja i skupljanja stomaka i grudnog koša, EMG-aktivnosti mišića stomaka i grudnog koša, količinu udahnutog vazduha, količinu ugljen dioksida u izdahnutom vazduhu, zasićenost kiseonikom u krvotoku, RSA (respiratorna sinusna aritmija)-varijabilnost brzine otkucaja srca...

Tradicionalne biofidbek i neurofidbek tehnike mogu biti izuzetno korisni za učenje ovladavanja anksioznošću. Anksiozni odgovor je još jedan od načina na koji nervni sistem može da preterano reaguje pod stresom. Naravno, postoji i normalna anksioznost kao prikladan odgovor na situaciju.